ШКОЛА ВИЗУЕЛНЕ АНТРОПОЛОГИЈЕ

Филм је данас значајан медиј преношења знања у производњи етнографског Другог. Визуелни антрополози широм света бележе комплексне друштвене трансформације препознајући потребу за очувањем разноликих идентитета, језика, обичаја и многих других друштвених феномена.  Медији и филмови  играју важну улогу у културним и политичким борбама аутохтоних или других етничких заједница. Поред етичке одговорности истраживача према заједници и/или протагонистима које снимају, антрополози својим рефлексивним приступима, континуирано преиспитују методолошке стратегије својих репрезентација о конструкцији Другога.  Центар за визуелну антропологију – ВАЦ позива све заинтересоване да се прикључе истраживачким тимовима у стварању нових ангажованих етнографских филмова.

Овај тромесечни курс научиће вас како да снимите етнографски филм у тимском раду, региструјете јединствене одлике разноликих друштвених група, служећи се филмском камером или фотоапаратом, стварајући тако проницљиве и смисленије снимке за ваша етнографска и друштвено-хуманистичка истраживања. Научићете основне вештине снимања и монтаже и овладати уметничким језиком кинематографије, као и методолошким изазовима етнографког терена.

Учесници ће бити подељени у мале групе (3-4 учесника по групи), посебна пажња поклањаће се сваком индивидуалном учеснику у теоријској и практичној настави.

Почетак наставе је 2.април и одржаваће се два пута недељно (први термин је резервисан за теоријска предавања, док је друго окупљање филмска пројекција)

Учесници ће добијати вежбе које ће испуњавати током недеље до следећег термина.

Учесници ће имати на располагању коришћење DSLR фотоапарата и професионалних камера за време теренског рада.

Етнографски филмови су производ исцрпног и лонгитудалног бележења, стварно постојећих или реконструисаних облика људске праксе у различитим географским срединама. Свака група добиће свог ментора, који ће им помагати у одабиру методолошких поступака, локација за снимање и приликом вођења интервјуа.

Овај тромесечни курс намењен је свима (средњошколцима, студентима, дипломираним, мастер и/или другим истраживачима, који не морају нужно да буду из сфере друштвено-хуманистичких наука)

Сви аудиовизуелни радови биће приказани на другом међународном фестивалу ангажованог етнографског филма Византроп, а поред тога филмови ће бити послати домаћим и иностраним фестивалима са којима имамо остварену сарадњу.

Цена партипације износи 10.000 РСД месечно, уз могућност плаћања у ратама

ЗА ПРОЛЕЋНИ ШВА, МОЖЕТЕ СЕ ПРИЈАВИТИ ОВДЕ

Курс воде предавачи и ментори:

Реља Пекић, мастер етнологије и антропологије из Београда

Његово поље истраживања је у домену визуелне антропологије, антропологије спорта и туризма и ангажоване антропологије. 2018.године постао је директор Центра за Визуелну Антропологију – ВАЦ и члан српскохрватског колектива “Византроп”. Реља је члан селекционе комисије и директор ангажованог етнографског фестивала “Византроп”, а два пута је изабран као предсеник студентског жирија на Међуанародном фестивалу етнолошког филма у Београду. Аутор је 5 краткометражних етнографских филмова, а са филмом “Раскршћа култура” освојио је награду публике на првом СЕФ фестивалу из Задра. Пре 9 година основао је радионицу “Школа визуелне антропологије”, у којима је учествовао као предавач и ментор. Такође, учествовао је као предавач на школама филма у различитим градовима на Балкану – Скопју, Ровињу, Осијеку, Задру и Загребу.

Миклош Барна-Липковски, мастер телевизијског новинарства и документарног филма из Будимпеште

Као технички директор Центра за визуелну антропологију – ВАЦ, Миклош је одговоран за техничку стручност и висок квалитет филмова снимљених унутар ШВА. Ради као слободни фотограф, видео уметник и новинар. Магистрирао је у телевизијском новинарству и режији документарног филма 2006. године на Универзитету за филм и позориште у Будимпешти. Од тада ради на дигиталним медијима који покривају различита подручја. Фокус му је подељен између новинарства и уметничког приступа видео и филмском стваралаштву. Након година рада на политичком и културном новинарству, због политичких промена у Мађарској данас се више фокусира на уметност. Говори мађарски, српски, италијански, енглески и немачки.

Нина Младеновић, мастер студенткиња културних политика и менаџмента

Нина Младеновић је дипломирана етнолошкиња и антрополошкиња на Филозофском факултету у Београду, а тренутно похађа мастер из културних политика и менаџмента. Заинтересована за област визуелне антропологије и антрополошког филма, у априлу 2016. године похађа Школу визуелне антропологије (ШВА) у Београду, а потом и радионицу ШВА у Скопљу одржану у новембру исте године. Од 2017. године придружује се српскохрватском колективу Византроп који се бави истраживачким радом и организацијом филмских догађаја и предавања са циљем промоције визуелне антропологије, етнографског филма и умрежавања аудиовизуелних истраживача; као и публиковањем истоименог часописа. Априла 2019. учесница је истраживачке радионице у Ровињу у организацији ЕТНОФИЛ фестивала. Такође била је ментор на другој међународној Школи визуелне антропологије у Београду 2019.године. Ко-ауторка је три кратка етнографска филма која су приказивана на фестивалима у Србији и региону.

Нина Куленовић, доцент на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду

Нина Куленовић је научни сарадник Института за етнологију и антропологију при Одељењу за етнологију и антропологију. Основне, мастер и докторске студије завршила је на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду. Аутор је четири научне монографије: „Социјална онтологија у филму “Аватар”: антрополошка анализа (2011); Измишљање уфологије: конструкција науке о ванземаљцима (2013); Објашњење у антропологији: историјски контекст (2016); Објашњење у антропологији: полемике (2017). Објавила је више научних радова у релевантним научним часописима и учествовала на бројним међународним и домаћим научним конференцијама.

Ана Банић Грубишић, доцент на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду

Aна Банић Грубићићје научна сарадница на Институту за етнологију и антропологију при Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Од 2016. године на истоименом Одељењу ради на курсевима антропологија фолклора, антропологија популарне културе и антропологија медија и медији као извор. Поља њених истраживачких интересовања су из области проучавања фолклора, популарне културе и дигиталних медија, мањинских културних идентитета, савремених миграција и модерних туризмолошких феномена.

Бранислав Стеванић , мастер етномузикологије

Паралелно похађа основне академске студије на Одсеку за композицију и на Одсеку за етномузикологију на Факултету музичке уметности у Београду где их успешно и завршава. Потом, мастер академске студије на Одсеку за етномузикологију завршава одбраном теме „Репродукција друштвеног ауторитета, маскулинитет и креативност – навијачка музика у контексту професионалног фудбала у Србиј“ под менторством др Иве Ненић, а тренутно је студент докторских академских студија да истом Одсеку у оквиру којих се бави истраживањем музике у функцији јавног звука. Своје радове је излагао на Музиколошком форуму у Српској академији наука и уметности 2019. године, у Студентском културном центру у Паризу 2018. у оквиру фестивала ФЕСТРЕМ-а, као и на другим етномузиколошким скуповима. Као истраживачу традиционалне музике, поље интересовања му је на ширем подручју Балкана, те је учесник у многобројним истраживачким пројектима у Србији и Хрватској. Један је од оснивача Центра за етномузиколошке делатности у оквиру кога активно делује, а тренутно је запослен као наставник етномузиколошких предмета у музичкој школи „Стеван Мокрањац“ у Краљеву.

Никола Радека, мастер етномузикологије

Директор и један од оснивача Центра за етномузиколошке делатности. Пракса старијег двогласног певања на динарском подручју представља доминантан део његових етномузиколошких истраживања. У том циљу, реализовао је више пројеката у области етномузиколошких теренских истраживања на подручју Кордуна, Баније и Поткозарја (од 2012. године до данас) и том приликом забележио више стотина примера старије вокалне и инструменталне праксе. Оснивач је и директор Фестивала традиционалне музике (ФЕСТРАМ), који се од 2018. године одржава у Паризу и у Београду. Идејни је творац и аутор пројекта Фестивала ојкаче у Петрињи који се у сарадњи са СКД „Просвјета“ из Загреба одржава од 2015. године. Поред фестивала везаних за традиционалну музику, од 2010. године при Универзитету уметности, а у сарадњи са Студентским културним центром и РТС-ом, води Фестивал студената уметности (Фестум) чији је директор и оснивач.